Što je zemljište toplije, to je bolje za kukuruz koji se nalazi u fazi početnog porasta.
Optimalna temperatura je 20°C, ali evropske sorte su se prilagodile temperaturi i od 10°C.
Navike poljoprivrednika iz prethodnih godina i njihova iskustva, pokazali su da ranija setva nudi niz prednosti.
Međutim, ove godine smo se susreli sa situacijom da se temperatura zemljišta nakon setve, na pojedinim terenima, nije povećala više od 5°C duži niz dana.
Period klijanja i nicanja je veoma osetljiv na delovanje različitih hormona i enzima.
Kada su mlade biljke kukuruza izložene niskim temperaturama, tkivo postaje krhko, štetočine i patogeni mikroorganizmi mogu lako da ih napadnu.
Kada su idealni spoljašnji uslovi, kukuruz raste brzo i nema problema sa ovim štetočinama.
Brze temepraturne promene zemljišta čak pogoršavaju situaciju.
Što je zemljište teže i hladnije, to se može pojaviti više problema.
Kod redukovane obrade na teškim zemljištima, potrebno je još više vremena da bi se zemljište zagrejalo.
Ukoliko se nepovoljne okolnosti nastave, biljke stoje nedeljama u fazi 2-3 listova i postoji verovatnoća da će usev propasti.
Ukoliko ste u nedoumici da li da svoj usev ostavite na parceli ili da ga presejete uzmite u razmatranje sledeće:
Kada vredi presejati?
Šta se dešava kod kasno posejanog kukuruza?
Setva nakon prve sedmice maja, doneće smanjenje prinosa u odnosu na optimalni rok setve u aprilu.
Što je kasnija setva, prinos će biti sve niži, jer se cvetanje neće pomerati i elementi prinosa imaju manje vremena za razvoj.
U zavisnosti od vremenskih uslova, možete računati na 20 do 200 kg/ha smanjenog prinosa po danu odložene setve.
Preoravanje polja kukuruza i ponovna setva, dodatno povećavaju rizik.
Kukuruz je u stanju da nadoknadi proređen sklop, nastao usled nedostatka broja biljaka, ako su ovi nedostaci manje-više pravilni na parceli.
Kada nedostaje više od 50% biljaka, najbolja odluka bi bila da se preseje kukuruz.
Ako se odlučite za ovu opciju, možemo preporučiti ranije hibride, koji se mogu bolje nositi sa kraćim periodom vegetacije:
Glumanda i Ajowan su odlična opcija ukoliko se odlučite za presejavanje.
Kako izračunati sklop na parceli?
Ponesite na parcelu traku za merenje dužine 3 metra.
Kako biste utvrdili što precizniji sklop na parceli, odredite desetak lokacija na istoj parceli gde ćete izmeriti sklop.
Ukoliko vam je međuredni razmak od 70 cm, izmerite dužinu od 286 cm i izbrojte koliko ima biljaka na toj dužini.
Formula za izračunavanje sklopa je sledeća
Izmeren broj biljaka x 5 x 1000 = broj biljaka/ha
Primer: Na dužini od 286 cm izbrojali ste 14 biljaka.
Sklop na toj parceli računa se na sledeći način:
14 x 5 x 1000 = 70.000 biljaka/ha
Ostali problemi koji se mogu pojaviti:
- U hladnim periodima koren se sporo razvija i raste i dolazi do nedostatka fosfora kod mlade biljke, što može prouzrokovati pojavu ljubičastog lišća. Neki hibridi su više osetljivi na ovu pojavu, a neki manje. Kada se temperature povećaju i korenje počne da usvaja fosfor, brzo započinje rast biljke.
- Ali, što duže biljke ostanu u početnom razvoju, to su izloženije napadu različitih insekata.
- Kada je seme posejano jako plitko, takođe možemo očekivati proređen sklop.
- Biljke rastu ispod površine, ali ne izlaze na svetlo!
Ovaj fenomen možete primetiti kada je zemljište zagrejano na dubljim slojevima, a nakon toga dođe do zahlađenja i niskih temperatura vazduha.
Biljke dobijaju impulse za rast ka višoj temperaturi (u tom slučaju dole u zemlji) i ostaju pod zemljom.
Važno je napomenuti da koren prati gravitaciju, a nicanje biljke toplotu.
Kada sagledamo sve ove činioce proizrokovane vremenskim uslovima, dolazimo do zaključka da se sve biljke ne nalaze u istom stadijumu.
Budući da se sve biljke ne nalaze u istom stadijumu, desiće se da neke biljke rastu ka dole, a druge normalno niču.
