Još u davnoj prošlosti, ljudi su umeli da prepoznaju značaj plodnosti zemlje i uzgoja žitarica. Briga o žitaricama je predstavljala sponu između svetovnog života i prirode. U kulturi drevnih Asteka, simbol boginje žetve i ishrane bio je kukuruz. Verovali su da je ova biljka eliksir vitalnosti i dugovečnosti. I danas, 10.000 godina kasnije, naučnici dele mišljenje Asteka po pitanju pozitivnog uticaja kukuruza na zdravlje – zahvaljujući bogatom nutritivnom sastavu.
Kukuruz je iz izvorne Srednje i Južne Amerike dospeo prvo u Severnu Ameriku, a potom ga je u Evropu doneo čuveni moreplovac Kristofer Kolumbo. Zbog sposobnosti prilagođavanja i rasta u različitim klimatskim uslovima, kukuruz se proširio na ostale kontinente i danas je gotovo nezaobilazan sastojak trpeza širom sveta.
Ekološke karakteristike kukuruza
Kukuruz (Zea mays) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice trava. Karakteriše ga uglavnom nerazgranata, snažna i visoka stabljika sa krupnim, širokim listovima. Klipovi se razvijaju u središnjem delu biljke, između listova i stabljike. Dužina vegetacije zavisi od osobina sorte ili hibrida i uslova gajenja. Na osnovu dužine vegetacije razlikuju se hibridi rane, srednje i kasne vegetacije.
Iako uspeva u različitim ekološkim uslovima, ipak ima i zahteve: određene temperaturne vrednosti i procenat vlažnosti zemljišta. Kada su zahtevi ispunjeni, ostvaruje optimalan rast i visok prinos. Setva kukuruza obično počinje kada temperatura tla iznosi više od 10ºC. Za rast kukuruza podjednako je važna i temperatura vazduha, čija optimalna vrednost iznosi 13 ºC. Još jedan ključni faktor za uspešno klijanje semena i rast biljke je voda. Seme kukuruza počinje da isklijava ukoliko upije 45% vode. Potreba za vodom je naročito izražena u fazi intenzivnog rasta biljke i znatno se povećava za vreme oplodnje. Na nepovoljne temperaturne uslove i nedovoljnu ili prekomernu količinu vode, biljka reaguje prekidom vegetacije, usporenim sazrevanjem i smanjenom oplodnjom i prinosom.
Ako Vam je važno da obezbedite što bolje uslove za setvu, nikako ne biste smeli da zanemarite pravilan izbor zemljišta. Naime, kukuruz se najbolje razvija na slabo kiselim ili neutralnim, dubokim i strukturnim zemljištima. Lošija, slabo plodna zemljišta, ne pogoduju njegovom uzgoju, ali se adekvatnom pripremom i đubrenjem mogu dovesti u prijemčivo stanje za Vaša željena kukuruzna semena.
Klasifikacija
Imajući u vidu da kukuruz ima dugu evolutivnu istoriju i da danas poznajemo širok dijapazon sorti, jasno je da je reč o prilično promenljivoj vrsti čija je klasifikacija kompleksna. Razlikujemo 9 podvrsta: zuban, tvrdunac, šećerac, kokičar, mekunac, voskovac, plevičar, poluzuban i skrobni šećerac.
Uzgajivačima ove žitarice dobro su poznati primeri uspešnog ukrštanja različitih linija kukuruza, pri čemu su nastali mnogobrojni hibridi sa novim ili unapređenim osobinama u odnosu na roditeljske generacije. Ove osobine uglavnom se odnose na visinu prinosa i otpornost na nepovoljne uslove sredine i biljne bolesti.
Upotreba i uticaj na ljudsko zdravlje
Kukuruz je svoju široku primenu našao u ljudskoj i stočnoj ishrani, te u industrijskoj proizvodnji. Najčešće ga konzumiramo u obliku brašna, hleba, peciva, palente, proje i ulja. U stočnoj hrani prisutan je u vidu zrna, silaže, prikrupe i koncentrata. Osim u prehrambenoj industriji, njegove prerađevine česti su sastojci hemijskih, farmaceutskih, kozmetičkih i tekstilnih proizvoda. Razlog zbog kog je kukuruz favorit industrijske proizvodnje, leži u dve ključne osobine. Naime, svi delovi biljke su upotrebljivi, a prinos visok, što predstavlja izuzetan ekonomski značaj.
Ipak, čini se da pored svega što znamo o proizvodnji kukuruza, najčešće nismo dovoljno upoznati sa njegovim blagotvornim dejstvom na naš organizam. Može se reći da je ova biljka prava riznica vlakana, vitamina, minerala, proteina, šećera i drugih jedinjenja koji podstiču rad imuniteta, sprečavaju razna oboljenja, jačaju nervni sistem i deluju preventivno protiv virusnih infekcija. Takođe je primećeno da konzumacija kukuruza umanjuje depresiju i pozitivno utiče na koncentraciju.
Interesantna činjenica je i da termička obrada ne umanjuje nutritivni kvalitet kukuruza, što je slučaj kod većine proizvoda biljnog porekla. Zbog svog neutralnog ukusa, postaje savršen dodatak mnogobrojnim jelima. Dobra vest je da ovu namirnicu možete nabaviti tokom cele godine, pa u svakom momentu možete da učinite nešto dobro za svoje zdravlje.
Kako živimo u vreme u kom sve više težimo povratku tradicionalnom načinu ishrane i očuvanju zdravlja, možda je pravi trenutak da usvojimo mudrost drevnih naroda kada je u pitanju uspostavljanje ravnoteže tela i duha. Region iz koga kukuruz vuče poreklo, i danas predstavlja deo sveta u kom živi najdugovečnija populacija. Sve ukazuje na to da su Asteci ipak opravdano veličali kukuruz. Poučeni mudrošču starih civilizacija, i mi možemo iskoristiti sve njegove blagodeti.